Magija starog Niša oživela kraj Beogradske kapije: kako je protekao Prvi festival starogradske pesme „Kude je taj Niš“
Septembarske večeri u Nišu oduvek nose specifičan miris nostalgije, ali prostor ispred Beogradske kapije na Niškoj tvrđavi od 8. do 10. septembra 2026. godine postao je pravo poprište emocija, starih nota i boemskog sećanja. U prelepom ambijentu istorijskih zidina održan je Prvi festival starogradske pesme „Kude je taj Niš (Moj stari Niš)“, manifestacija koja je tokom tri večeri okupila ljubitelje tradicije, vrhunske vokalne soliste i virtuozne muzičare iz celog regiona.
Od 21 čas pa sve do ponoći, plato ispred kapije pulsirao je ritmom romansi, dvorskih melodija i varoškog duha koji polako bledi iz svakodnevice, ali se kroz pesmu uvek iznova rađa.
Svečano otvaranje i romantične note pod bedemima Tvrđave
Festival je otvoren u utorak, 8. septembra, uz svečanost dostojnu muzičkog nasleđa grada na Nišavi. Čast da ozvaniči početak ove manifestacije pripala je vd direktora Turističke organizacije Niš dr Goranu Milosavljeviću, koji je istakao važnost očuvanja starogradskog melosa kao neprocenjivog dela identiteta Niša.
Program prve, revijalne večeri započeo je gracioznim Dvorskim plesom, koji je publiku momentalno vratio u neka aristokratska, zaboravljena vremena. Zatim je scenu preuzeo međunarodni ansambl Vojislava Spasića, izvodeći najnežnije starogradske pesme i romanse posvećene Nišu, stvarajući atmosferu u kojoj su i najstariji sugrađani prepoznavali priče svojih predaka. Zavesu na prvo veče spustio je nastup Kireta Kotevskog, čije su interpretacije niških pesama izmamile dugotrajne aplauze okupljenih posetilaca.
Balkanska i mediteranska šetnja druge festivalske večeri
Drugo veče, 9. septembra, zadržalo je revijalni ton, ali je muzički horizont znatno proširen van granica našeg grada.
Veče je otvorio Leskovački crkveni ansambl tradicionalne srpske muzike „Branko“, čijih je petnaest izvođača priredilo pravo muzičko putovanje Mediteranom i Balkanom. Publika je bez daha slušala njihova izvođenja starogradskih pesama, romansi i šansona iz Grčke, Severne Makedonije, Italije i Španije.
Nakon njih, na binu je stupio gost iz Sofije, bugarski umetnik Viktor Olegovič Makarov. Njegov repertoar bugarskih starogradskih i novih gradskih numera pokazao je koliko su varoške duše naših susednih naroda bliske po senzibilitetu i čežnji. Vrhunac večeri doneo je nastup legendarnog sastava – Nebojša Saitović (Neša Saita) i Crne mambe podigli su atmosferu starim romskim pesmama, donoseći autentičnu, vatrenu energiju koja je podigla publiku na noge.
Takmičarsko veče i rađanje novih varoških pesama
Finalno veče, 10. septembra, donelo je takmičarsko uzbuđenje. Dvanaest interpretatora predstavilo je dvanaest potpuno novih, do sada neizvođenih pesama, sa ciljem da obogate fond moderne gradske pesme i ostave trajan trag u muzičkoj arhivi.
O najboljima su odlučivali publika i eminentni Stručni žiri u sastavu:
- Prof. Vojislav Spasić
- Danka Stojiljković, priznata vokalna solistkinja
- Miša Jovanović, čuveni interpretator starogradskih pesama iz Niša
Publika nije imala dilemu – nagrada za najbolju pesmu po glasovima prisutnih pripala je numeri „Ljubav, Vera, Nada“ u dirljivoj interpretaciji Dine Milosavljević.
Sa druge strane, Stručni žiri je nakon pažljivog preslušavanja doneo odluke o glavnim nagradama festivala:
- Prvo mesto: pesma „Vino i žene“ u interpretaciji Siniše Petrovića
- Drugo mesto: pesma „Nišava“ u izvođenju Srđana Stamenkovića
- Treće mesto: pesma „Vraćam se staroj čaršiji“ koju je izveo Dejan Jeknić
Pored glavnih plasmana, dodeljena su i posebna esnafska priznanja:
- Najbolji tekst: Dragan Marinković Drama za pesmu „Ljubav, Vera, Nada“
- Najbolja interpretacija: Bojan Stanković, za virtuozno izvođenje pesme „Tako blizu, a tako daleko“
- Najbolji aranžman: Nebojša Saitović (Neša Saita) za kompoziciju „Ak avilam“
Šarm i vođenje kroz niški spomenar
Da čitav program teče glatko, dinamično i uz pravi niški šeretski ton, pobrinuo se novinar i poznato TV lice Dragan Žika Stojanović. Njegovo maestralno vođenje programa, protkano anegdotama i toplim najavama, dalo je festivalu prepoznatljiv duh stare niške čaršije.
Prvo izdanje festivala „Kude je taj Niš (Moj stari Niš)“ pokazalo je da postoji ogromna žeđ za autentičnim zvukom, pesmama koje imaju priču i melodijama koje se pevaju polako, uz meze i dobro vino. Beogradska kapija pružila je savršenu kulisu za rođenje jedne lepe tradicije koja će, po svemu sudeći, godinama čuvati meraklijski duh grada od zaborava.
